Све што треба да знамо
-
Матија Бан - Matija Ban
Матија Бан је српски песник, историчар и политичар. Рођен је 16. децембра 1818. године у Петровом Селу надомак Дубровника. Један је од најпознатијих Дубровачких Срба католичке вере. Као песник писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиховима. Песме имају историјску тематику. Био је члан Српске краљевске академије као и шеф прес-бироа. Водио је послове српске националне пропаганде. Оснивач је политичке идеје националног ослобођења и уједињења за коју се залаже и наша страница. Зато се може рећи да идеје Матије Бана инспиришу рад наше странице. Он је доказ да је време да се Срби католичке вере пробуде и јавно кажу ко су. Без њих нема националног уједињења. По Матијином концепту Србија треба да буде вођа региона а њене границе би биле историјске српске земље од реке Врбас и Цетина до града Софија. Уједињене територије би биле Србија, Срем, Бачка, Банат, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Стара Србија, северна Албанија, Бока Которска, Далмација и Босанска крајина. Оно што је мање познато је то да је Матија Бан осмислио термин ЧЕТНИК по узору на пољски језик ( пољ. бунтовник) да би означио герилца у Грбаљској буни. У Београду 1848. године одштампао је једну књижицу под називом “ПРАВИЛА О ЧЕТНИЧКОЈ ВОЈНИ" - где је сем новоскованог термина увео и низ правила којих се сваки четник придржавати мора, од којих се највише истичу уредност и дисциплина, како би могли бити припадници ове организације. Од тог тренутка термин четник је заменио до тада коришћене термине код срба, а то су устаник, усташа и комита. Четнички покрет који је он основао сачињавао је србе из разних крајева и различите вероисповести. Међу њима је било Срба католика из Словеније и Хрватске као и Срба муслимана из Херцеговине и Босне. У Београду је по Матији Бану названо читаво једно насеље, Баново брдо. У том делу града Матија Бан је имао кућу и често боравио тамо, због природних лепота које је окруживао тај крај. Умор је 1/14. марта 1903. године у Београду. - Matija Ban je srpski pesnik, istoričar i političar. Rođen je 16. decembra 1818. godine u Petrovom Selu nadomak Dubrovnika. Jedan je od najpoznatijih Dubrovačkih Srba katoličke vere. Kao pesnik pisao je drame u duhu klasicizma i tragedije u stihovima. Pesme imaju istorijsku tematiku. Bio je član Srpske kraljevske akademije kao i šef pres-biroa. Vodio je poslove srpske nacionalne propagande. Osnivač je političke ideje nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja za koju se zalaže i naša stranica. Zato se može reći da ideje Matije Bana inspirišu rad naše stranice. On je dokaz da je vreme da se Srbi katoličke vere probude i javno kažu ko su. Bez njih nema nacionalnog ujedinjena. Po Matijinom konceptu Srbija treba da bude vođa regiona a njene granice bi bile istorijske srpske zemlje od reke Vrbas i Cetina do grada Sofija. Ujedinjene teritorije bi bile Srbija, Srem, Bačka, Banat, Bosna, Hercegovina, Crna Gora, Stara Srbija, severna Albanija, Boka Kotorska, Dalmacija i Bosanska krajina. Ono što je manje poznato je to da je Matija Ban osmislio termin ČETNIK po uzoru na poljski jezik (polj. buntovnik) da bi označio gerilca u Grbaljskoj buni. U Beogradu 1848. godine odštampao je jednu knjižicu pod nazivom “PRAVILA O ČETNIČKOJ VOJNI“ – gde je sem novoskovanog termina uveo I niz pravila kojih se svaki četnik pridržavati mora, od kojih se najviše ističu urednost I disciplina, kako bi mogli biti pripadnici ove organizacije. Od tog trenutka termin četnik je zamenio do tada korišćene termine kod srba, a to su ustanik, ustaša I komita. Četnički pokret koji je on osnovao sačinjavao je srbe iz raznih krajeva I različite veroispovesti. Među njima je bilo Srba katolika iz Slovenije i Hrvatske kao i Srba muslimana iz Hercegovine i Bosne. U Beogradu je po Matiji banu nazvano čitavo jedno naselje, Banovo brdo. U tom delu grada Matija Ban je imao kuću i često biravio tamo, zbog prirodnih lepota koje je okruživao taj kraj. Umro je 1/14. marta 1903. godine u Beogradu.
-
Марко Мрњавчевић - Marko Mrnjavčević
Марко Мрњавчевић познатији као Марко Краљевић био је српски владар Македоније. Главни град био је Прилеп па се територија којом је владао називала и Прилепско краљевство. Опеван је у многим српским песмама. Његов култ је био кључан за опстанак српског народа под најездом турака. Марко Краљевић је био један од законских наследника царског престола, али га српски великаши нису признали за цара, након смрти Стфана Уроша V – Нејаког, 1371. године. Предпоставља се да је то разлог његовог колебања да учествује у Косовском боју, па је одатле и настала узречица у српском народу ,,Касно Марко на Косово стиже.“ Рођен је око 1335. године а погинуо 17. маја 1395. у битци на Ровинама. Као турски вазал у тој битци на Ровинама која је вођена против Влашке државе, остало је запамћено да је Марко рекао: ,,Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату." Битка је завршена у корист Влашког војводства али без великих губитака турске војске, па је после битке Влашко војводство признало врховну власт Султана. Marko Mrnjavčević poznatiji kao Marko Kraljević bio je srpski vladar Makedonije. Glavno grad bio je Prilep pa se teritorija kojom je vladao nazivala i Prilepsko kraljevstvo. Opevan je u mnogim srpskim pesmama. Njegov kult je bio ključan za opstanak srpskog naroda pod najezdom turaka. Marko Kraljević je bio jedan od zakonskih naslednika carskog prestola, ali ga srpski velikaši nisu ppriznali za cara, nakon smrti Stefana Uroša V – Nejakog, 1371. godine. Predpostavlja se da je to razlog njegovog kolebanja da učestvuje u Kosovskom boju, pa je odatle i nastala uzrečica u srpskom narodu ,,Kasno Marko na Kosovo stiže.“ Rođen je oko 1335. godinea poginuo 17. maja 1395. u bitci na Rovinama. Kao turski vazal u toj bitci na rovinama koja je vođena protiv Vlaške države, ostalo je zapamćeno da je Marko rekao: ,, Ja kažem I molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu.“ Bitka je završena u korist Vlaškog vojvodstva ali bez velikih gubitaka turkse vojske, pa je posle bitke Vlaško vojvodstvo priznalo vrhovnu vlast Sultana.
-
Кулин бан - Kulin ban
Кулин бан је српски владар Босне. Рођен је 1163. а умор око 1204. године. Бан Босне био је од 1180. до 1204. године. Један је од осведочених Срба католичке вере, то доказује повеља која је написана на српском језику. Повеља је сачињена 29.08.1189. године, која је уговор о трговини са Дубровником. У уговору Кулин бан допушта Дубровчанима да несметано иду целом Босном. Такође је познат и ктиторски натпис ,, Плоча Кулина бана“ уз слику који је написан на српском језику. Натпис је настао 1200. године и налази се на вратима Кулинове цркве у Мухашиновићима код Високог. Католичку веру је примо под притиском Угарске јер је био оптуживан за јерес. Остао је јако упамћен у народу па одатле и изрека: ,,Од Кулина бана и добријех дана.“ Kulin ban je srpski vladar Bosne. Rođen je 1163. a umro oko 1204. godine. Ban Bosne bio je od 1180. do 1204. godine. Jedan je od osvedočenih Srba katoličke vere, to dokazuje povelja koja je napisana na srpskom jeziku. Povelja je sačinjena 28.08.1189. godine, koja je ugovor o trgovini sa Dubrovnikom. U ugovoru Kulin ban dopušta Dubrovčanima da nesmetano idu celom Bosnom. Takođe je poznat i ktitorski natpis ,,Ploča Kulina bana“ uz sliku koji je napisan na srpskom jeziku. Natpis je nastao 1200. godine i nalazi se na vratima Kulinove crkve u Muhašinovićima kod Visokog. Katoličku veru je primio pod pritiskom Ugarske jer je bio optuživan za jeres. Ostao je jako upamćen u narodu pa odatle i izreka: ,,Od Kulina bana do dobrijeh dana.“
-
Ђурађ Кастриот Скендербег
Ђурађ Кастриот Скендербег, један је од највећих Српских кнежева свог времена. Био је владар кнежевине Албаније. Један је од првих Срба муслиманске вероисповести. Пореклом Србин православац, што доказује да су му отац и браћа сахрањени на Хиландару као и чињеница да се пред крај живота вратио хришћанству. Водио је велике борбе против Османлија у сврху ослобођења окупираних територија и терора који је спровођен над народом. Рођен је у Сини 1405 а умор у Љешу 1468 године. Đurađ Kastriot Skenderbeg, jedan od najvećih Srpskih kneževa svog vremena. Bio je vladar kneževine Albanije. Jedan je od prvih Srba Muslimanske veroispovesti. Poreklom je Srbin pravoslavac, što dokazuje da su mu otac i braća sahranjeni na Hilandaru kao i činjenica da se pred kraj života vratio hrišcanstvu. Vodio je velike borbe protiv Osmanlija u svrhu oslobođenja okupiranih teritorija i terora koji je sprovođen nad narodom. Rođen je u Sini 1405 a umro je u Lješu 1468 godine.
-
Стефан Твртко I Котроманић - Stefan Tvrtko I Kotromanić
Стефан Твртко I Котроманић, био је српски бан и краљ Босне. Карактеристично је то да је владавину започео са својих 15 година и упркос томе био је неприкосновени владар. За краља срба крунисан је у манастиру Милешева. Водио је ратове и против Угара и против Турака а све у циљу ослобођења територија на којима су живели срби. Прву велико победу против турака остварио је у битци на Билећи која се одиграла 28. августа 1388. Одред Краљевине Босне предводили су Влатко Вуковић и Радич Санковић. За време Косовског боја 28. јуна 1389. године послао је одред Влатка Вуковића који је по традицији Босанске војске држао лево крило. Твртко је не сумњиво један од највећих српских владара а то доказује и његово вешто бављење политиком. Вештим вођењем преговора придобио је многе градове Далмације (Сплит, Задар, Шибеник...). Познато је и то да је био Краљ двогубе круне, па се спекулише да ли је по вероисповести био католики или православац. Било како било не спориво је то да је био велики Србин под круном Немањића. Рођен је 1338. а умро 1391. године. Stefan Tvrtko I Kotromanić, bio je srpski ban i kralj Bosne. Karakteristično je to da je vladavinu započeo sa svojih 15 godina i uprkos tome bio neprikosnoveni vladar. Za kralja srba krunisan je u manastiru Mileševa. Vodio je ratove i protiv Ugara i protiv Turaka a sve u cilju oslobođenja teritorija na kojima žive srbi. Prvu veliku pobedu protiv turaka ostvario je u bitci na Bileći koja se odigrala 28. Avgusta 1388. Odred Kraljevine Bosne predvodili su Vlatko Vuković i Radič Sanković. Za vreme Kosovskog boja 28. Juna 1389. godine poslao je odred Vlatka Vukovića koji je po tradiciji Bosanske vojske držao levo krilo. Tvrko je ne sumnjivo jedan od najvećih srpskih vladara a to dokazuje i njegovo vešto bavljenje politikom. Veštim vođenjem pregovora pridobio je mnoge gradove Dalmacije (Split, Zadar, Šibenik...). Poznato je i to da je bio Kralj dvogube krune, pa se spekuliše da li je po veroispovesti bio katolik ili pravoslavac. Bilo kako bilo ne sporivo je to da je bio veliki Srbin pod krunom Nemanjića. Rođen je 1338. a umro 1391. godine.
-
Стјепан Вукчић Косача - Stjepan Vukčić Kosača
Стјепан Вукчић Косача познатији као Херцег Стјепан рођен је око 1404. године у околини града Горажде. Био је српски владар војводства Светог Саве односно данашње Херцеговине. Носио је титулу херцега Светог Саве коју је добио у манастиру Милешева. Наследник је Сандаља Хранића Косаче од 1435. године. Херцег Стјепан је био најистакнутији владар Хума и Херцеговине у историји. За три године од 1440. до 1443. проширио је војводство на Омиш, Пољицу, Требиње, Клобук, Бар и утврђења Медун и Соко у Зети. Омиш, Бар и утврђења Медун и Соко нису дуго била под његовом контролом јер их је брзо повратио Зетски војвода Стефан Црнојевић. Херцеговина под његовом контролом простирала се од Лима до Цетине и од Раме до Которског залива. Колико је био добар и јак владар показује и чињеница да је успео да одбија турке све до своје смрти. Херцеговина је остала неосвојена чак и после пада Босне. Босна је пала 1463. а Херцгеовина тек 1483. коју је освојио Стјепанов син Херсекзаде Ахмед-паша односно Стефан Херцеговић Косача. Кад је Херцеговина пала под Османлијску власт добила је назив Херцеговачки пашалук. Херцег Стјепан имао је петоро деце. Три сина, Владислав Херцеговић, Стефан Херцеговић Косача (Ахмед –паша) и Влатко Херцеговић као и две ћерке, Мара Херцеговић и Катарина Косача Котроманић која је била удата за Босанског краља Стефана Томаша. Умро је 22. маја 1466. године у Херцег Новом. – Stjepan Vukčić Kosača poznatiji kao Herceg Stjepan rođen je oko 1404. godine u okolini grada Goražde. Bio je srpski vladar vojvodstva Svetog Save odnosno današnje Hercegovine. Nosio je titulu hercega Svetog Save koju je dobio u manastiru Mileševa. Naslednik je Sandalja Hranića Kosače od 1435. godine. Herceg Stjepan je bio najistaknutiji vladar Huma i Hercegovine u istoriji. Za tri godine od 1440. do 1443. proširio je vojvodstvo na Omiš, Poljicu, Trebinje, Klobuk, Bar i utvrđenja Medun i Soko u Zeti. Omiš, Bar i utvrđenja Medun i Soko nisu dugo bila pod njegovom kontrolom jer ih je brzo povratio Zetski vojvoda Stefan Crnojević. Hercegovina pod njegovom kontrolom prostirala se od Lima do Cetine i od Rame do Kotorskog zaliva. Koliko je bio dobar i jak vladar pokazuje i činjenica da je uspeo da odbija turke sve do svoje smrti. Hercegovina je ostala neosvojena čak i posle pada Bosne. Bosna je pala 1463. a Hercegovina tek 1483. koju je osvojio Stjepanov sin Hersekzade Ahmed-paša odnosno Stefan Hercegović Kosača. Kad je hercegovina pala pod Osmanlijsku vlast dobila je naziv Hercegovački pašaluk. Herceg Stjepan imao je petoro dece. Tri sina, Vladislav Hercegović, Stefan Hercegović Kosača (Ahmed-paša) i Vlatko Hercegović kao i dve ćerke, Mara Hercegović i Katarina Kosača Kotromanić koja je bila udata za Bosanskog kralja Stefana Tomaša. Umro je 22. maja 1466. godine u Herceg Novom.
-
Ђорђе Аријант Комнин - Đorđe Arijant Komnin
Ђорђе Аријант Комнин је српски великаш и господар области Коњуха и Шкумбе које се данас налазе на територији Албаније. Рођен је око 1400. године. Подигао је устанак против Османлија 1432. године. Први је великаш у области Албаније који је победио султанову восјку 1439. године, где је након тога добио независност. Због тога је био врло цењен у Европи. Склапао је савезе са Напуљом и Млетачком републиком од које је добио титулу војводе 1456. године и признавање власти од Скадра и Драча. Око 1460. принуђен је да напусти Албанију и умире 1463. године на територији Млетачке републике. Спекулише се да ли је био православне или католичке вероисповести збок каснијег појављивања породице Аријант широм Италије. Једно је сигурно, имао је три ћерке, Андорику која је била удата за српског Кнеза Ђурђа Кастриота – Скендербега, Ангелина познатија као Мати Ангелина која ја проглашена православном светицом а била је удата за српског Деспота Стефана Бранковића и Гојислава која је била прва жена српског владара Зете Ивана Црнојевића. – Đorđe Arijant Komnin je srpski velikaš i gospodar oblasti Konjuha i Škumbe koje se danas nalaze na teritorij Albanije. Rođen je oko 1400 godine. Podigao je ustanak protiv Osmanlija 1432. godine. Prvi je velikaš u oblsti Albanije koji je pobedio sultanovu vojsku 1439. godine, gde je nakon toga dobio nezavisnost. Zbog toga je bio vrlo cenjen u Evropi. Sklapao je saveze sa Napuljom i Mletačkom republikom od koje je dobio titulu vojvode 1456. godine i priznanje vlasti od Skadra i Drača. Oko 1460. prinuđen je da napusti Albaniju i umire 1463. godine na teritoriji Mletačke republike. Spekuliše se da li je bio pravoslavne ili katoličke veroispovesti zbog kasnijeg pojavljivanja porodice Arijant širom Italije. Jedno je sigurno, imao je tri ćerke , Andoriku koja je bila udata za srpskog Kneza Đurđa Kastriota – Skenderbega, Angelina poznatija kao Mati Angelina koja je proglašena pravoslavnom sveticom a bila je udata za srpskog Despota Stefana Brankovića i Gojislava koja je bila prva žena srpskog vladara Zete Ivana Crnojevića.
